osnovni pojmovi

Osnovni pojmovi na koje nailazimo pri susretu sa kompjuterom su hardver (hardware) i softver (software). Reči su engleskog porekla, a koriste se i u našem jeziku.Možda je najlakše razumeti ta dva termina ako ih uporedimo sa čovekom: ljudsko telo., u ovom primeru predstavlja hardver, dok bi misao predstavljala softver.
SOFTVERSoftver je niz naredbi, instrukcija, koje govore kompjuteru šta će da radi. Kompjuter ih izvršava redom, jednu po jednu. U poređenju sa svakodnevnim životom taj proces bi se mogao uporediti sa procesom rada, a to je kada direktor prosledi informaciju šefu, a šef dalje radniku...U softver spadaju: operativni sistem vašeg kompjutera (informacije koje su potrebne kompjuteru za rad), programi (na primer za obradu teksta), Web pretraživači, igrice... Softver se obično čuva na CD-ima ili disketama.


HARDVERHardver je termin, naziv, za sve opipljive, sastavne delove kompjutera i dodatne uređaje. Jedna od specifičnosti PC kompjutera je da su sastavljeni od više komponenti koje se mogu menjati, pa u skladu sa tim ni svi kompjuteri nisu jednaki. To znači da su konfiguracije različite, (kao i vozila, postoje transportna, putnička, trkačka)

Hardver je termin, naziv, za sve opipljive, sastavne delove kompjutera i dodatne uređaje. Jedna od specifičnosti PC kompjutera je da su sastavljeni od više komponenti koje se mogu menjati, pa u skladu sa tim ni svi kompjuteri nisu jednaki. To znači da su konfiguracije različite, (kao i vozila, postoje transportna, putnička, trkačka) odnosno, kompjuteri mogu biti sklopljeni od različitih delova

koji će omogućiti efikasniji rad na različitim poslovima (grafika, muzika, programiranje...). U nastavku ćemo nabrojati osnovne hardverske elemente.
OSNOVNA PLOČA (MOTHERBOARD)Osnovna (naziva se i matična) ploča smeštena je u kućištu. To je štampana ploča na kojoj se nalazi veliki broj elektronskih elemenata. Najvažniji od tih elemenata su čipovi koji zamenjuju hiljade klasičnih tranzistora, a od svih čipova izdvajam procesor - CPU (Central Processing Unit - centralna jedinica za obradu podataka) koji izvršava programe i upravlja ostalim delovima hardvera. Od tipa i brzine procesora najviše zavisi brzina rada kompjutera

POSTOJE DVA TIPA MEMORIJE:RAM memorija (Random Access Memory) je radna memorija u kojoj se nalaze programi sa kojima se radi, podaci koji se obrađuju i međurezultati obrade. Jednostavnije rečeno, memorija je niz ćelija u koje se mogu upisati jedan od dva električna napona. Svaka ćelija čuva jedan bit informacija, što je i mera za najmanju moguću količinu informacija.RAM služi kao najbrže, privremeno, skladište informacija. CPU im na taj način može brzo i efikasno pristupati. Bitno je zapamtiti da isključivanjem kompjutera gubite informacije iz RAM-a. Zato se za ovu memoriju kaže da je nepostojana. Za trajno čuvanje podataka služe magnetni mediji, kao što su diskete ili hard disk.ROM (Read Only Memory) je memorija iz koje kompjuter može samo da preuzme podatke, ali ne može da ih menja ili dodaje neke druge. ROM čuva informacije i kada je kompjuter ugašen. On sadrži takozvani boot program koji, između ostalog, pomaže procesoru da nađe hard disk na kome je smešten Windows, kako bi mogao da ga učita. CPU, grafička karta, hard disk kontroleri i komunikacioni adapteri su neki od hardverskih elemenata koji koriste delove ove memorije.Na osnovnoj ploči nalaze se magistrale, odnosno, vodovi kojima se signali kreću među delovima ploče. Ima ih više, a nama su najzanimljivije magistrale koje omogućavaju komunikaciju sa karticama. Kartice su štampane ploče i uloga im je da kontrolišu rad kompjutera, monitora, mreže itd. Na osnovnoj ploči se nalaze slotovi (priključci) u koje se smeštaju kartice te se na taj način priključuju na magistralu.

razvoj

KRATKA ISTORIJA KOMPJUTERAPočeci razvoja kompjutera sežu daleko u prošlost. Prvi uspešni pokušaji pravljenja elektronskih kompjutera izvedeni su u Americi 40-tih godina. Poznat je elektronski kompjuter ENIAC, izrađen za potrebe američke armije i to za balističke proračune. To je bio kompjuter koji se, između ostalog, sastojao od skoro 20.000 elektronskih cevi i mnogo kilometara žice, ogromnih dimenzija i težine.Kako je razvoj elektronskih komponenti napredovao, tako su kompjuteri dobijali na efikasnosti i upotrebljivosti, a gabariti su im se značajno smanjivali.Pravi napredak počeo je 80-tih godina, proizvodnjom prvog IBM-ovog mikrokompjutera, koji je nazvan IBM PC (PC je skraćenica od personal computer, odnosno lični kompjuter). Od tada nastaje prava ekspanzija u razvoju, tako da su nam na raspologanju mocni kompj.

komjuteri

Početni hardware računalo Gamma 3 (stroj za bušenje kartica i ispisivanje tablica) instaliran je 1968. godine (poklon tvrtke BULL GENERAL ELECTRIC). Godine 1973. garnitura je prenijeta i izložena u stalnoj postavi u Tehničkom muzeju u Zagrebu.

"Bull-General Electric" strojevi za bušenje kartica i ispisivanje tablica
Nastankom i uzdizanjem Fakulteta organizacije i informatike javila se i potreba odgovarajućeg hardware-a. Tako je nova kompjuterska konfiguracija instalirana 1977. godine i sastojala se od:
Danas fakultet na raspolaganju ima šest informatičkih radionica koje su opremljene sa preko 80 računala P IV platforme.
Danas fakultet na raspolaganju ima šest informatičkih radionica koje su opremljene sa preko 80 računala P IV platforme.
Burroughs B-1715 kompjutera, s centralnom jedinicom od 64 KB,
jedinica diskova s dvojnim pogonom - kapaciteta 13.8 MB (3 komada),
jedinice magnetske vrpce - kapaciteta 4.5 MB po kolutu,
čitača papirne vrpce - 8 kanala, brzine 500 cps.

Konzola i čitač bušenih kartica sustava Burroughs 1714
Nakon Burroughsa B-1714, stavljena je na uporabu terminalska oprema UNIVAC (1979. godine). Ona je bila sastavljena od:
UNISCOPE 200 terminala (6) s tipkovnicom - ti terminali bili su povezani sa Sveučilišnim računskim centrom u Zagrebu,
jedinica magnetskih kazeta - kapaciteta oko 1.4 MB (2 kom.)
terminalskih štampača (2)
multipleksora s osam priključaka
Racal Milgo LSI 24 modema (3 kom.) brzine 1200/2400 bps.
Dvorana s terminalima UNISCOPE 200 - povezani sa SRCE-m
Za nastavne, znanstvene i istraživačke potrebe Fakulteta kao i za potrebe privrede, nabavljeno je (instalirano 1985.godine, a isključeno iz upotrebe 1996. godine) računalo Delta 4800 (VAX), a bilo je sljedećih karakteristika:
VAX procesor od 32 bita
RAM 8 MB
4 jedinice tvrdog diska
2 jedinice magnetne trake
2 linijska pisača
komunikacijski ormar (na slici Plavo)
# korisnika max. 48
OS: VAX/VMS (verzija 3.0)
instalirano sw: Fortran, Cobol, Basic, IDA baza, Prolog...
Laboratorijske vježbe provodile su se u dvorani 5.
Računalo VAX - Delta 4800
Godine 1988. jedna dvorana opremljena je s 15 osobnih računala s procesorom Intel 8086, te operacijskim sustavom MS-DOS.

Godine 1989. nabavljeno je računalo Unisys 6000.
Godine 1991. je nabavljeno 10 osobnih računala s procesorom Intel 286 sa 2 MB RAM-a, te operacijskim sustavom MS-DOS.

Od 1992. godine neprekidno se osuvremenjuje tehnička osnovica Fakulteta s najsuvremenijim računalima (tada 386 i 486).
Od godine 1995. Fakultet je povezan na CARNet i Internet (s vlastitim čvorom barok.foi.hr)

Od 1997. godine, Fakultet je sa Zagrebom povezan optičkom vezom, omogućavajući daleko bržu komunikaciju Internetom. Također je nabavljen veći broj Pentium 166 i Pentium 166 mmx računala, na kojima se odvijaju vježbe i projekti na Fakultetu
Danas fakultet na raspolaganju ima šest informatičkih radionica koje su opremljene sa preko 80 računala Pentium IV platforme.